Izaberite stranicu

Članci o psihoterapiji

Kako se menjamo i šta nam ostaje?

Život u inostranstvu i upotreba jednog ili više jezika na svakodnevnom nivou je postao način na koji mnogi od nas funkcionišu u današnje vreme. Bez obzira na to da li smo postali eksparijati sopstvenim izborom ili potrebom, privremeno ili trajno, sami ili sa porodicom, svi delimo i zadržavamo nove veštine i iskustva koja smo usput stekli. Iskustvo života u inostranstvu, koliko god kratko ili dugo ono bilo, zauvek menja našu perspektivu i način postojanja. Kada se nadjemo u novom okruženju, daleko od uobičajenog i poznatog, obraćamo više pažnje i postajemo skloniji promenama. Naravno, drugačije je za ljude koji su izbegli iz zemalja u ratu, njihova trauma i gubitak često se prenose generacijama. Njihove medjuljudske veštine su se nužno promenile na razne, ne uvek pozitivne načine. Ovo je veoma kompleksna tema, pa se ovaj članak neće baviti njom, već će se fokusirati na ljude koji su se jednostavno odselili u inostranstvo jer im se pružila takva prilika.

Kada govorimo o veštinama medjuljudskih odnosa obično imamo u vidu poslovno okruženje, i kako posedovanje dobrih veština medjuljudskih odnosa može da poboljša naš učinak na poslu. To definitvno stoji, ali veštine medjuljudskih odnosa takodje uključuju i sposobnost da efektivno komuniciramo, socijalizujemo se, povezujemo i saradjujemo sa ljudima i izvan profesionalnog konteksta. To znači da takodje koristimo naše veštine medjuljudskih odnosa u svakodnevnom životu. Neke od svakodnevnih veština uključuju empatiju, aktivno slušanje i rešavanje problema, a način na koji im pristupamo može zavisiti od kulture kojoj pripadamo.

Prilikom pisanja ovog članka sprovela sam kratku anketu medju mojim prijateljima i poznanicima na društenim mrežama. Kada sam sastavljala spisak ljudi koje ću kontaktirati vezano za život u inostranstvu, shvatila sam koliko zapravo mojih kontakata trenutno živi ili je u nekom trenutku živelo u inostranstvu. Odgovori koje sam dobila veoma su zanimljivi.

Reč expatriate na engleskom doslovno označava osobu koja živi izvan svoje domovine i dolazi od latinske reči ex (izvan) i patria (domovina). Neki od mojih ispitanika uopšte nisu bili voljni da se denominuju na takav način, verovatno zbog toga što su integrisani u novo društvo i kulturu toliko da se više ne osećaju kao stranci. Drugi su rekli da ih je život u stranoj zemlji učinio otvorenijim, ekstrovertnijim, empatičnijim i da im je olakšao komunikaciju sa nepoznatim ljudima. Takodje im je veoma pomogao da razviju svoje veštine rešavanja problema jer su otkrili da postoji alternativna perspektiva, naučili su takodje da balansiraju izmedju starih, uobičajenih i novih načina rešavanja problema. Skoro svi moji ispitanici dodali su da su postali tolerantniji na različite jezike, rase, kulture i subkulture. Većina ih je rekla da je poznavanje ili učenje jezika zemlje u koju su se doselili olakšalo njihovu integraciju. Takodje se javila diskusija o tome zašto koristimo englesku reč „expat“ uglavnom za belce iz Zapadnih kultura, dok druge nazivamo pogrdnije, imigranti. Ovo pokazuje da, čak i kada imamo utisak da smo najtolerantniji, ipak gajimo prećutne predrasude i da pravimo razlike izmedju ljudi u zavisnosti od toga odakle dolaze.

Najzad, jedna tema se istakla kao posebno važna za mene jer delim takvo iskustvo i bila sam u uverenju da je meni jedinstvena.

Iako je inicijalno pitanje bilo o veštinama medjuljudskih odnosa, ili o načinu na koji se odnosimo prema drugima, kada su upitani kako ih je život u inostranstvu promenio, moji ispitanici često su pominjali kako su zapravo promenili odnos prema sebi.

Rekli su da su ih nova kultura, novo okruženje, ponekad i novi jezik, učinili svesnijim svog sopstvenog kulturnog identiteta. U stvari, kada živite u inostranstvu, pitanje „Odakle si?” postane kao „Zdravo“, kao pozdrav, pitanje koje se postavlja skoro svakog dana. Da biste odgovorili na to pitanje, potrebno je da znate, ne samo kako izgleda vaša zastava ili gde se vaša zemlja nalazi na mapi, već takodje da prepoznate sličnosti i razlike sa zemljom u koju ste došli. Kada razmišljamo o svom kulturnom identitetu i definišemo ga, verbalizujemo, zauzmemo potpuno drugačiju, često objektivniju perspektivu da bismo ga objasnili drugima. Ovo je perspektiva koju uglavnom nemaju ljudi koji nikada ne napuste svoju zemlju porekla.

Otkrila sam da često postanemo patriotičniji i cenimo svoju kulturu više kada čujemo o njoj od drugih. Da bismo objasnili neki običaj ili kulturnu osobinu, posebno se potrudimo da je sami razumemo, dok ako je ona deo našeg svakodnevnog života za to nema potrebe. Onda kada je razumemo radije ćemo je zadržati, čak i kada ona ne pripada zemlji u kojoj smo. Tako stičemo privilegiju da biramo i uzmemo ono što nam se dopada iz naše kulture kao i iz kulture zemlje u kojoj se nalazimo. Ovo je proces koji može da traje godinama i postoji mnogo varijanti na koje možemo da se osećamo integrisani u novoj zemlji. Ponekad i ne primetimo koliko smo integrisani dok se ne vratimo u svoju zemlju i poredimo. Sve je stvar poredjenja, dualiteta i bifurkacije, neke osobine se spoje, dok se druge, naprotiv, razvoje.

Kada dobijemo decu u stranoj zemlji, stvari postaju još komplikovanije, počinjemo da razmišljamo o svom detinjstvu, načinu na koji smo vaspitani, i opet, koliko je to iskustvo slično ili različito od onog koje imaju naša deca. Na primer, dečije pesme, bila sam zaista iznenadjena kada sam shvatila da je većina potpuno ista u Engleskoj i Srbiji, samo na drugom jeziku.

Onda kada prihvatimo sve sličnosti i razlike postajemo neko drugi, učimo da negujemo svoj novi identitet i postajemo ponosni vlasnici mnogobrojnih kulturnih identiteta. Postajemo blaži i strpljiviji sa drugima, jer smo stekli veštine empatije i možemo da delimo svoja nova iskustva sa drugima u svojoj zemlji.

Ipak, uprkos tome koliko prihvatimo novu okolinu, jezik i kulturu, onda kada se bavimo radom na sebi uz pomoć psihoterapije, mnogo je bolje da imamo terapeuta koji dolazi iz naše zemlje, ili barem govori naš maternji jezik. Ovo je važno zbog formiranja inicijalne terapeutske reparativne veze, kao i zbog toga što možemo da izbegnemo pitanje “Odakle dolaziš?”, barem u ovom kontekstu.

Reference
https://study.com/academy/lesson/what-are-interpersonal-skills-definition-examples.html
https://www.theguardian.com/global-development-professionals-network/2015/mar/13/white-people-expats-immigrants-migration

8 + 10 =

Feel free to contact me

In order to arrange your session please email me and we will arrange a time convenient for both of us to have our first session depending on our availabilities and the relevant time zones.

nadja.counselling@gmail.com